Šta pacijenti znaju o hipertenziji?

Povišen krvni pritisak spada u grupu hroničnih masovnih nezaraznih oboljenja. Od hipertenzije u našoj zemlji boluje preko 30% odraslog stanovništva. Još više zabrinjava podatak od strane pedijatrijske službe da se kod sve većeg broja dece registruju povišene vrednosti krvnog pritiska. Hipertenzija je često asimptomatsko oboljenje u svom početku a u svom toku ostavlja trajne posledice, trajni invaliditet a u velikom procentu se nalazi na listi neposrednih uzroka smrti. Lečenje hipertenzije podrazumeva ne samo upotrebu medikamenata već aktivan pozitivan odnos bolesnika prema svojoj bolesti. Zbog toga je od izuzetnog značaja rad lekara praktičara u službi opšte medicine na primarnoj, sekundarnoj i tercijarnoj prevenciji ove bolesti.

Cilj rada: Sagledavanje obaveštenosti pacijenata o povišenom pritisku, o njenim uzrocima, posledicama i pravilnom lečenju, kako bi smo sagledali nedostatke dosadašnjeg i polje budućeg rada.

Metod rada: Analiza anketnog upitnika “Koliko vaši pacijenti znaju o …10 važnih pitanja o hipertenziji“ u službi opšte medicine Doma Zdravlja Vrnjačka Banja. Anketa je uradjena anonimno u martu mesecu 2004 godine. Anketirana su 134 pacijenta. Anketni upitnik je štampala Jugoremedija uz prospekt i studiju o Amlopinu.

Rezultati rada: Ispitanici su odgovarali zaokruživanjem ponudjenih odgovora na sledeća pitanja:

1. Da li znate koje su normalne vrednosti krvnog pritiska?

a) 120/80 mm Hg
b) 140/90 mm Hg
c) 150/100 mm Hg

2. Koliko često treba kontrolisati krvni pritisak?

a) jednom u pet godina
b) jednom godišnje
c) po dogovoru sa vašim lekarom

3. Šta može uticati na povišenje krvnog pritiska?

a) pušenje
b) stres
c) preterano konzumiranje alkohola
d) šećerna bolest
e) povećano unošenje soli ishranom
f) starost
g) reuma
h) gojaznost
i) nasledni faktori

4. Koje su posledice nelečene hipertenzije?

a) srčani infarkt
b) šlog
c) oboljenje bubrega

5. Kako se povišeni krvni pritisak može sniziti bez upotrebe lekova?

a) prestankom pušenja
b) smanjenjem povećane telesne težine
c) smanjenim unošenjem soli i masti ishrane
d) ograničenim unosom alkohola

6. Da li pušenje povećava rizik od srčanog udara i smrti?

a) ne
b) da

7. Da li je osobama sa povišenim krvnim pritiskom dozvoljena umerena fizička aktivnost?

a) da (svakodnevne šetnje u prirodi, lagano trčanje, korišćenje stepenica umesto lifta)
b) ne

8. Kakva ishrana se ne preporučuje?

a) riba i posno meso
b) voće i povrće
c) suhomesnati proizvodi i konzervisana hrana
d) barena,dinstana i pečena hrana
e) pržena hrana
f) namirnice bogate mastima (puter,masni sirevi,punomasno mleko…)
g) torte, kolači i čokolade

9. Da li je neophodno redovno uzimati lekove za sniženje krvnog pritiska?

a) ne
b) po potrebi
c) da, čak i onda kada se osećate dobro i postigli ste sniženje krvnog pritiska

10.Šta je cilj lečenja povišenog krvnog pritiska?

a) normalizovati vrednosti krvnog pritiska
b) očuvati vitalne organe (srce, mozak,bubrezi) i smanjiti pojavu drugih bolesti
c) smanjiti smrtnost

Na pitanje o normalnim vrednostima krvnog pritiska 106 ispitanika ili 79,1% je dao tačne odgovore. Takodje na pitanje koliko često treba kontrolisati krvni pritisak u visokom procentu su se tačno izjasnili čak 125 odnosno 93,28%. Kod sledećeg pitanja šta može uticati na povišenje krvnog pritiska odgovori su bili polovični. Niko od ispitanika nije dao kompletne odgovore što pokazuje da pacijenti nisu do kraja upoznati sa faktorima rizika. Takođe kad je reč o posledicama nelečene hipertenzije samo 12 (8,95%) se izjasnilo da to može biti oboljenje bubrega, 42 (31,34%) se izjasnilo za šlog, a da bi to mogao biti srčani infarkt smatra 78 (58,2%) ispitanika. Pitanje kako da snize povišen pritisak bez lekova je dobilo dosta dobre odgovore:

• Za smanjenje unosa soli i masti……132 – 98,5%
• Za prestanak pušenja ………………107 – 79,85%
• Za smanjenje telesne težine …….….86 – 64,18%
• Za smanjenje unosa alkohola …………42 – 31,34%

Pušenje kao faktor rizika za nastajanje srčanog udara i smrti je poznat velikom broju ispitanika 128 (95,52). Takodje svih 134 ispitanika se saglasilo da se svakodnevna umerena fizička aktivnost preporučuje obolelima od povišenog pritiska. Kod pitanja koje se tiče hrane koja se ne preporučuje anketirani su uglavnom upoznati sa postulatima zdrave ishrane:

• Protiv suhomesnatih proizvoda i konzervisane hrane ………134 – 100%
• Protiv pržene hrane ……………………………………………….113 – 84,32%
• Protiv namirnica bogatih mastima ……………………………72 – 53,73%
• Protiv torti i kolača je bilo samo…………………………….16 – 11,9%

Najveći broj ispitanika je znao da je neophodno redovno uzimanje lekova čak i kad su postignute normalne vrednosti krvnog pritiska i pacijent se dobro oseća 130 (97,01%) , a svega 4 ispitanika su mislila da je dovoljno povremeno uzimanje terapije. Cilj lečenja proističe iz poznavanja komplikacija tako da je 125 (93,28) zaokružilo sva tri tačna odgovora.

 

Zaključak: Anketa je pokazala da postoji dobra obaveštenost o povišenom pritisku, ali da treba više raditi na zdravstvenovaspitnom radu, proširiti znanje o etiologiji, o faktorima rizika,o značaju promena načina života i o težini posledica kod neadekvatnog lečenja. To je veliki zadatak za lekara praktičara koji se bavi opštom t.j. porodičnom medicinom jer ti pacijenti predstavljaju najčešću patologiju sa kojom se sreću. To je veliki zadatak i za zajednicu kao celinu, jer je ovo oboljenje u porastu zbog brzog nacina života, pogrešnih navika. Mišljenja sam da se mora više propagirati zdrav način života preko mas medija jer samo zdrav čovek može da doprinese zdravlju drugih ljudi.

 

Literatura:

1. Koliko vaši pacijenti znaju o…? 10 važnih pitanja o hipertenziji
2. Jugoremedija (Amlopin –prospekt)
3. Opšta medicina “ treće izmenjeno i dopunjeno izdanje Prim.Dr sci Dane Žigić Prim.Dr Dragoljub Ivanković; Prim.dr Dejan Konstantinović

---

Autor:
Dr Slađana Milić, spec. opšte medicine

Koautori:
Dr Nevena Simović
Dr Miroslava Miljković
Dr Biljana Ilić