Sekundarna insomnija i emocije

Insomnia ili nesanica je poteškoća uspavljivanja, održavanje spavanja, doživljaj lošeg kvaliteta spavanja ili nedovoljnog spavanja, uprkos dobrim uslovima za spavanje. Insomnia može biti primarna (psihofiziološka, idiopatska, familijarna), sekundarna zbog psihijatrijskih poremećaja, telesnih/neuroloških bolesti, lečenja bolesti zavisnosti.

Nesanica je čest poremećaj i od nje češće pate žene i starije osobe. Grčki filozof Sokrat je govorio da „Varvari i Tračani imaju bolju medicinu od Grka, jer znaju da se telo ne može izlečiti ako se ne leči duša.“

Cilj rada:

Dinamička veza insomnie u odnosu na anksiozne i depresivne poremećaje ponašanja.

Metod rada:

Primenom Hamiltonove skale uradjena je procena depresivnosti kod pacijenata koji su povremeno ili redovno koristili hipnotike zbog poremećaja sna. Uzorak obuhvata pacijente u ordinaciji Opšte medicine Doma zdravlja u Vrnjačkoj Banji od septembra 2007. do marta 2008.godine.

Rezultati rada:

Opšte karakteristike: Uzork broji 84 ispitanika starosne dobi od 28 do 79 godina. U anketiranom uzorku najviše ispitanika je starosti od 65 do 79 godina što je 2,1 puta više u odnosu na ostale ispitanike, dok u polnoj strukturi dominiraju ispitanici ženskog pola (2,5 puta više od muškaraca).

 

Tabela 1. Starosna struktura pacijenata

Godine	Broj	%
do 44	15	17,86
45-64	12	14,29
preko 65	57	67,85

 

 

 

 

 

 

Tabela 2. Prisustvo depresivnog raspoloženja

Poremećaj raspoloženja	Pol				UKUPNO
	Ženski		Muški
	Broj	%	Broj	%	Broj	%
Bez depresivnog poremećaja	30	50	12	50	42	50
Početna laka depresija	20	33.33	9	37.5	24	34.52
Srednja prolazna depresija	9	15	3	12.5	15	14.29
Teško depresivno stanje	1	1.67	0	0	1	1.19

42 ispitanika ( 50%) ima poremećen san i pokazuje druge simptome depresivnog raspoloženja različitog stepena: tuga bez povoda, ranjivost, potištenost, osećaj teskobe, nesposobnost uživanja u stvarima, manjak koncetracije, zaboravljivost, negativne misli o budućnosti i dr. U preostala 42 ispitanika ( 50% ) prisutna je takodje insomnia bez depresivnog raspoloženja ali pokazuju strah i strepnju za većinu životnih situacija.

 

Tabela 3. Prisustvo insomnie u odnosu na starost pacijenta sa ocenom od 1 i 2

Insomnia	Starosna dob						Ukupno
	> 45		< 45		< 65
	Broj	%	Broj	%	Broj	%	Broj	%
Rana Insomnia	6	40	8	66.66	12	21.05	26	30.95
Insomnia tokom noći	6	40	2	16.67	5	8.78	13	15.48
Kasna insomnia	3	20	2	16.67	40	71.93	45	53.57

Poteškoće sa usnivanjem (rana insomnia) u najvećem procentu prisutna je u starosnoj grupi preko 45 godina (66,66%) , zatim kod ispitanika do 45 godina starosti 40%, dok je kod starijih ispitanika zastupljena u 21.05%.

Insomnia tokom noći prisutna je u najvećem procentu do 45 godina (40%).

Kod ranog jutarnjeg buđenja ( bolesnik koji je normalno zaspao budi se posle nekoliko sati ranije ili ulazi u nemiran i ne kvalitetan san) – kasna insomnia prisutna je u najvećem procentu ispitanika starije životne dobi ( preko 65 godina) u 71,53%.

Insomnia dovodi do poremećaja dnevnog ciklusa i velike psihičke i fizičke iscrpljenosti, drastično smanjenje koncetracije kod 43,25% ispitanika. Insomnia bitno utiče na rad i dnevne aktivnosti.. Kod 31% ispitanika dovodi do psihičke aniksioznosti; kod 21,75% ispitanika dovodi i do psihičke i somatske anksioznosti, dok kod 4% ne utiče bitno na predhodne promene.

Zaključak:

Sekundarna insomnia je čest poremećaj kao posledica nepovoljnog delovanja emocija i značajno remeti funkcionisanje u porodici, na poslu, u drustvu. Kod ovakvih pacijenata zalažemo se da postave realne ciljeve ili pak pokrenumehanizmi borbe, odnosno da takva stanja premoste ili vremenom ih reše; jer za sve postoji neko rešenje a depresivni bollesnik ga ne vidi.

Ključne reči:

Sekundarna insomnia, dinamička veza emocija i insomnie, dnevni ciklus.

---

Autor: 
Dr Tatjana Đorđević, spec. opšte medicine

Koautori: 
Dr Zorica Vučić, 
Dr Slađana Milić, 
Ass dr Dejan Nešić